Milosrdni Otac

4409D090-78DA-4433-ABAF-F30324026C86Čitanje svetog Evanđelja po Luki

U ono vrijeme: Okupljahu se oko njega svi carinici i grešnici da ga slušaju. Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: »Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima.« Nato im Isus kaza ovu prispodobu: »Čovjek neki imao dva sina. Mlađi reče ocu: ’Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.’ I razdijeli im imanje. Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno. Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati. Ode i pribi se kod jednoga žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje. Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.
Došavši k sebi, reče: ’Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi! Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: ’Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.’
Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga. A sin će mu: ’Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.’ A otac reče slugama: ’Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge! Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!’ I stadoše se veseliti.
A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to. A ovaj će mu: ’Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.’ A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati. A on će ocu: ’Evo toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim. A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.’ Nato će mu otac: ’Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje – tvoje je. No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!’«
Ovo evanđelje o milosrdnom Ocu pokazuje stvarnu bit našega Boga. Isus progovora kroz priču i pokazuje učenicima tada i nama danas kakav je to naš Bog. Mlađi sin da danas zatraži od oca, dok je otac živ, da proda pola imanja i da mu vrijednost navedenoga, vjerojatno bi izazvao čuđenje, ako je otac mirnije naravi. U židovstvu je ova situacija ne moguća, da se rasprodaje zemlja dok je otac živ. Pa ipak, Isus namjerno stavlja pred nas tu sliku želeći posvjedočiti slobodu koju nam Bog daruje. “Želiš to moje dijete, sigurno to želiš? Ako je to – to, neka ti bude”, kao da čujemo. Sin odlazi i profućka novac. Ne na smisao, već na besmisao. U svom besmislu završava na dnu, sa prljavim žuvotinjama, u židovstvu sa najprljavijim – svinjama. I u tom padu, na tom dnu “dolazi k sebi” kaže Biblija. Žalosti ta istina da pumo puta dođemo k sebi tek kada smo na dnu. I u trenutku obraćenja, mladić shvaća što je imao kod Oca i odluči mu se vratiti. Bog pak ne docira, ne pametuje – već prihvaća. Trči u susret sinu i vraća mu dostojanstvo. Tako se ponaša Bog i prema nama kada mu se mi odlučimo – vratiti u krilo njegove ljubavi.
Skip to content